У металургији и ливачкој индустрији, обојени метали су метали или легуре које не садрже гвожђе (ферит) у значајним количинама. У поређењу са црним металима, обојени метали имају многе предности мале тежине (нпралуминијум), већа проводљивост (нпрбакар), немагнетно својство или отпорност на корозију (нпрцинк). Најшире коришћени обојени метали за ливење укључују алуминијум, бакар, никл, хром, молибден, манган, магнезијум и цинк, и легуре као што је месинг. Обојени метали се обично рафинишу електролизом. Многи од обојених метала се додају у гвожђе пре ливења да би се добио легирани челик или специјално ливено гвожђе који имају неке пожељне перформансе као што су отпорност на хабање, отпорност на корозију, отпорност на топлоту... итд.
